@import url(http://libi.mk/wp-content/plugins/siteorigin-panels/css/front-flex.min.css); #pgc-4185-0-0 { width:100%;width:calc(100% – ( 0 * 30px ) ) } #pg-4185-0 , #pg-4185-1 , #pl-4185 .so-panel { margin-bottom:30px } #pgc-4185-1-0 , #pgc-4185-1-2 { width:25%;width:calc(25% – ( 0.75 * 30px ) ) } #pgc-4185-1-1 { width:50%;width:calc(50% – ( 0.5 * 30px ) ) } #pl-4185 .so-panel:last-child { margin-bottom:0px } #pg-4185-0.panel-no-style, #pg-4185-0.panel-has-style > .panel-row-style , #pg-4185-1.panel-no-style, #pg-4185-1.panel-has-style > .panel-row-style { -webkit-align-items:flex-start;align-items:flex-start } @media (max-width:1024px) and (min-width:321px) { #pg-4185-1.panel-no-style, #pg-4185-1.panel-has-style > .panel-row-style { -ms-flex-wrap:wrap;-webkit-flex-wrap:wrap;flex-wrap:wrap } #pg-4185-1 .panel-grid-cell { -ms-flex:0 1 50%;-webkit-flex:0 1 50%;flex:0 1 50%;margin-right:0;margin-bottom:30px } #pg-4185-1 .panel-grid-cell:nth-last-child(1) { margin-bottom:0 } #pg-4185-1 .panel-grid-cell:nth-child(even) { padding-left:15px } #pg-4185-1 .panel-grid-cell:nth-child(odd) { padding-right:15px } } @media (max-width:320px){ #pg-4185-0.panel-no-style, #pg-4185-0.panel-has-style > .panel-row-style , #pg-4185-1.panel-no-style, #pg-4185-1.panel-has-style > .panel-row-style { -webkit-flex-direction:column;-ms-flex-direction:column;flex-direction:column } #pg-4185-0 .panel-grid-cell , #pg-4185-1 .panel-grid-cell { margin-right:0 } #pg-4185-0 .panel-grid-cell , #pg-4185-1 .panel-grid-cell { width:100% } #pgc-4185-1-0 , #pgc-4185-1-1 { margin-bottom:30px } #pl-4185 .panel-grid-cell { padding:0 } #pl-4185 .panel-grid .panel-grid-cell-empty { display:none } #pl-4185 .panel-grid .panel-grid-cell-mobile-last { margin-bottom:0px } }
Она што на сите нам прво ни паѓа напамет кога ќе се спомене Белгија е познатата белгиска чоколада, но еве како дошло до тоа. Имено, во 1857 година еден швајцарски имигрант со име 
Интересен факт за Белгија е и тоа што таму всушност се измислени првите пржени компричиња. А дали знаете зошто воопшто го имаат оној облик што го имаат? Некои историски извори велат дека идејата компирчињата да се сечат по должина доаѓа според обликот на малите рипчиња. Кон крајот на 17 век во областа помеѓу местата Динан и Лиеж било вообичаено да јадат пржени рипчиња за ручек, но кога реките ќе се замрзнеле толку многу и не можело да се ловат и пржат рипчиња, како замена луѓето почнале компирот да го сечат на ленти вооблик на мало рипче и да го пржат.
Еден од најпопуларните детски стрипови во светски рамки, исто така доаѓа од Белгија. Се работи за серијата стрипови со наслов „